Javno preduzeće „Urbanizam“ predložilo je Komisiji za planove Skupštine grada Novog Sada, na današnjoj javnoj raspravi povodom urbanističkog plana generalne regulacije Limana, da prihvati nekoliko prigovora na taj plan, što će za rezultat imati da se umesto planiranih sedam, na Limanima ostavi mogućnost izgradnje pet javnih garaža. Ukoliko Komisija prihvati stav „Urbanizma“, planirana garaža na uglu ulica Balzakove i Narodnog fronta, te ona u ulici Veljka Petrovića neće se naći u urbanističkom planu. Javnu sednicu pratilo je veliko interesovanje građana, toliko da u Plavoj sali Skupštine grada nije bilo mesta za gotovo polovinu zainteresovanih.
Više hiljada zamerki
Kako je rečeno na početku rasprave, na navedeni plan stigle su 24 primedbe koje sadrže 2658 pojedinačnih primedbi građana, tri primedbe koje sadrže 1179 potpisa građana, pet primedbi koji sadrže potpise predstavnika skupština stanara 55 stambenih zgrada, kao i 18 pojedinačnih primedbi, a posle roka za dostavljanje primedbi stiglo je još 10 primedbi. Usledila je zatim veoma burna rasprava. Građani su najviše zamerali što se izgradnja garaža planira na zelenim površinama, a podsećali su u više navrata na analizu JP “Urbanizam“ koja je pokazala da postojeće spratne garaže u okolini (AMSS na Bulevaru oslobođenja, SPENS, centar Maxton) nisu ni do pola popunjene. Plan za izgradnju garaža na Limanu predviđa izgradnju “zelenih zidova”, ali da je opravdan strah Limanaca da se to neće dogoditi najbolje svedoči izgradnja tržnog centra “Promenada” čiji projekat je predviđao zeleni krov sa različitim sadržajima, što je sve u konačnom rešenju izostalo!
Višnja Baćanović iz inicijative „Sačuvajmo Liman od Betona“ upozorila je da se planom izgradnje garaža narušava ambijentalna celina Limana, odnosno izgled, slobodni prostor, bezbednost, pa i čistoća lokacija na kojima je planirana izgradnja.
– Nama niko ne može da garantuje kako će u izvedbi garaže izgledati. Da li će imati zeleni krov kao Promenada što ga ima, da li će pasti zid kao što je pao u Dositejevoj? Odgovornost niko ne snosi, interese građana niko ne štiti i mi jedino što možemo da tražimo je da se planom garaže, za koje ne znamo kako će na kraju izgledati, na ovim lokacijama i ne postavljaju – rekla je Baćanović. Dodala je da građani ne treba da snose posledice nesaradnje gradskih institucija.
– I ove odluke i penali kada ne izgradite parking mesta i zoniranje su sve strari o kojima vi, kao predstavnici javnog preduzeća, treba da komunicirate sa Parking servisom, sa gradskom upravom, sa ZIG-om, a ne da smišljate kako da krpite rupe tako što ćete nama pod noseve stavljati garaže. Ovo je zaokružena ambijentalna celina i da je trebalo da bude garaža, bila bi od početka – navela je ona.
U više navrata građani su isticali da strahuju da se garaže planiraju jer se tako ispunjava interes privatnih investitora, ali je direktor JP Urbanizam Dušan Miladinović odbacio takve navode, navodeći da je plan proistekao iz rada tog preduzeća, na njihovu inicijativu.
– Nijedan privatnik se nije javio da je zainteresovan za garažu. Ako su privatnici zainteresovani za graraže, oni su zainteresovani samo gde je blizu centru i što bliže centru, jer tu je veliki promet i daleko veća naplata na takvim mestima, nego što može da bude na Limanu – rekao je Miladinović. Istakao je da na Limanima nedostaje oko 1.800 parking mesta za stanovnike, ne računajući one koji tu dolaze na posao, te da se planski dokument poput ovog plana ne bavi uvođenjem zoniranja, jer je to u nadležnosti Uprave za saobraćaj.
Dozvola za nadogradnju dva javna skloništa
JP Urbanizam je Komisiji predložio i da odbije pet od sedam zahteva, koje je podnelo JP „Skloništa Beograd“, a kojima je tražilo da se odobri mogućnost nadziđivanja tih skloništa. Obrazloženje za odbijanje jeste da je pet od sedam skloništa delimično ukopano i uklopljeno u okruženje kao zelena površina, pa bi se nadogradnjom narušilo urbano okruženje i ambijent. Ipak, za dva skloništa, koja su na Limanu IV izgrađena kao prizemne zgrade sa kosim krovom, prema stavu JP „Urbanizam“ imaju uslova da se na njima izvede jedna etaža isključivo poslovne namene, a uz tu dozvolu, omogućila bi se i nadogradnja postojećeg prizemnog objekta koji se nalazi između ova dva sloništa.
Aleksandar Milosavljević, stanar iz Narodnog fronta, zamerio je što će po planu garaža biti udalje 11 metara od njegovog ulaza, odnosno prozora, iznoseći istovremeno strahovanje da bi prilikom radova na izrgadnji garaže moglo doći i do oštećenja postojećih stambenih zgrada. Dodao je i da preko mesne zajednice već mesecima urgiraju da se uvedu plave zone za parkiranje u okolnim uliccama.
– Mi smo sigurni da ćemo sa plavom zonom rasteretiti ulice zbog toga što se veliki broj ljudi koji radi u firmama u okolini parkira u ulicama Milice Stojadinović, Boška Buhe i Narodnog fronta. Plava zona bi rasteretila naše ulice, makar u poslepodnevnim satima i to bi nama bilo dovoljno. Radi se o tome da mi sami odlučimo kako želimo da uredimo naš parkig prostor – rekao je on.
Aleksandar Panjković saobraćajni inženjer iz JP Urbanizam, koji je bio učesnik u izradi ovog plana, između ostalog, ukazao je da je svi postojeći parkinzi na Limanima ukupno zauzimaju površinu od 13 hektara, što je veličina Limanskog parka. Dodao i da je u nekim slučajevima smanjen broj parking mesta zbog biciklističkih staza, kao što je slučaj u ulici Narodnog fronta. Najavio je i da će prilikom izgradnje parkinga biti zaštićena stabla i da neće biti srušeno ni jedno drvo. Na zamerke građana o zagađenju koje će više stotina automobila u tim garažama izazivati, Panjković je pokušao da se našali navodeći kako „već sutra dolaze električni automobili“ na šta je stigla opaska iz publike da „stižu leteći automobili“, posle čega je usledio ogroman aplauz.
Tenzije od proletos
Podsetimo, građani Limana okupljeni oko inicijativa „Sačuvajmo Liman od Betona“ i „Ne damo park – ulice Boška Buhe i Milice Stojadinović protiv betoniranja“ suprotstavili su se još u maju ideji izgradnje javnih garaža u tom delu grada. Građani su organizovali protestna okupljanja i masovno podnošenje prigovora na navedeni urbanistički plan, upozoravajući kako ne žele da im strada zelenilo. Gradsku vlast su podsetili i da su građani Limana, preko samodoprinosa i obaveznih izdvajanja u fondove za stambenu izgranju i javno uređenje, već platili i svoje stambene prostore i postojeće urbanističko uređenje, koje je izgrađeno u skladu sa normama zajedničkog stanovanja, a koje sadašnji predstavnici vlasti uporno žele da naruše. Upozoravali su i da su baš postupci vlasti prethodnih godina i doveli do problema sa parkiranjem u celom gradu, pošto se povlađivalo privatnim investitorima radi uvećavanja njihovog profita.
Isti scenario s Livadicom
Potpuno isti scenario odigrao se i početkom oktobra, kada je Komisija za planove Skupštine grada Novog Sada, na predlog Javnog preduzeća Urbanizam, odbacila svih 299 primedbi na Nacrt plana detaljne regulacije blokova oko ulice Vojvode Bojovića u Novom Sadu koje su podneli građani okupljeni oko neformalne inicijative „Ne damo Livadicu!“ Ta neformalna grupa građana tokom višečasovne rasprave obrazlagala je svoje primedbe, uglavnom se fokusirajući na to da u ulicama oko pomenutog bloka nema zelenih površina, što utiče na zdravlje građana. JP „Urbanizam“ je izneo kontraargumente u kojima je tvrdio da u okolnim ulicama neće biti dalje izgradnje, zatim da je površina planiranog objekta smanjena zbog proširenja trotoara i izgradnje biciklističke staze. Takođe, istaknuto je da u okolnim ulicama postoji ulično zelenilo, a pominjani su i planovi za privođenje nameni drugih zelenih površina u tom kvartu, što je izazvalo burno negodovanje građana, pošto se radi o objektima koji će biti izgrađeni u nekoj nedefinisanoj budućnosti. Odlukao odbijanju primedbi je praktično predstavljena kao kompromis pošto je i investitor SC Invest „Slavijacoop“, takođe imao prigovor na plan. On je tražio da se poveća spratnost, što bi mu omogućilo izgradnju objekta od deset spratova, ali je Urbanizam to odbio pa će se tu graditi objekat koji će imati spratnost 2Po+P+7, uz to da je osma etaža zeleni krov.
Samoorganizovanje građana izazvalo je veliku nervozu kod gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, koji je organizatore javno optužio da iz političkih ciljeva organizuju peticije i proteste protiv izgradnje javnih garaža i obdaništa. Negirao je upozorenja građana da gradska vlast uništava zelene površine i ubrzano betonizuje Novi Sad i obećao da će se zahtevima Limanaca baviti nadležne komisije i službe grada. Vučević je tom prilikom podsetio i da je plan po kome bi na Limanu II, na zelenoj površini trebalo da bude izgrađen vrtić, usvojen još 1999. godine, za vreme vlasti Demokratske stranke, zamerivši kako tada nije bilo protesta ni peticija.
– Znaju da ne mogu da imaju politički uticaj kroz Demokratsku stranku i ostale stranke, kao što su stranke Đilasa i ostalih, pa će ići kroz te inicijative i grupe, da se politički organizuju. Sad vidim da je popularno “ne dam parkić”, “ne dam ovo, ne dam ono”. Super, ne dajte ništa – rekao je Vučević, a na pitanje ima li dokaze za takve tvrdnje odgovorio je sa:
– To je moja politička ocena. Dozvolićete da imam pravo na političku ocenu.
Ostaje i vrtić
JP „Urbanizam“ je danas predložio komisiji da odbaci prigovore na izgradnju objekta predškolske ustanove na parceli između ulica Boška Buhe i Milice Stojadinović, na kojoj je sada zelena površina, uz obrazloženje da je tu planiran objekat u svim ranijim planovima. Ipak, predloženo je da se u tekstualni deo plana dodaju pravila koja se tiču očuvanja kvaliteta zelenila na ovom lokalitetu, kao i da se dečje igralište izmesti na manju površinu koja se planira severno od predškolske ustanove. Građani su iznoseći svoje primedbe, u više navrata istakli da nisu protiv izgradnje predškolske ustanove, kao što se implicira, nego protiv izgradnje na zelenoj površini. Istaknuto je i da u krugu od oko 500 metara postoje čak tri dečja vrtića sa velikim kapacitetom, te da urgentnije probleme s nedostatkom predškolskih ustanova imaju drugi delovi grada.
Sve u svemu, epilog će se znati tek na sednici Skupštine grada.
Dalibor Stupar (VOICE)
